Syndication

26.04.2018. - U prva tri meseca ove godine u domovima zdravlja dato je 70.000 doza MMR vakcina, što je duplo više nego u istom periodu lane, rekla je danas direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović. Ona je na skupu, povodom nedelje imunizacije koja se obeležava od 23. do 29. aprila, kazala da Batut prati epidemiološku situaciju koja se odnosi na epidemiju morbila u Srbiji, ali i sve druge zarazne bolesti.

"Epidemija malih boginja koja se pojavila u našoj zemlji rezultat je neadekvatnog obuhvata MMR vakcinom ciljne populacije, koja je dovela do urušavanja kolektivnog imuniteta", rekla je Jovanović i dodala da su apeli da se deca vakcinišu dali rezultate i povećan obuhvat imunizacijom.

U Srbiji je posle 25 godina u toku najveća epidemija morbila, sa prvim smrtnim slučajem posle 20 godina. Epidemija je počela u oktobru 2017. godine i do danas je zaraženo 4.858 obolelih i 15 smrtnih ishoda. Vakcinacija se sprovodi u cilju sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti i najbrži je i najjeftiniji način kontrole, kojim se odstranjuju i na kraju iskorenjuju mnoge zarazne bolesti i zato predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti.

Državni sekretar ministarstva zdravlja Meho Mahmutović ukazao je da je u Srbiji uveden novi trogodišnji program obavezne i preporučene imunizacije. Programom je predviđeno uvodenje obavezne vakcinacije dece protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije, zatim pasivna imunizacija prevremeno rođene dece protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijelnim virusom, kao i obavezna imunizacija zdravstvenih radnika protiv malih boginja, zaušaka i rubele.

"Ministar zdravlja stalno ističe da je primarna medicimna najznačajniji deo našeg zdravstva i da se više ulagati u primarnu medicinu i prevenciju. Svaki dinar uložen u prevenciju štedi jedan evro u lečenju pacijenata", naglasio je Mahmutović.

Prema Kalendaru obavezne imunizacije u Srbiji vakcinacija se sprovodi protiv tuberkuloze, difterije, velikog kašlja, tetanusa, dečije paralize, hepatitisa B, morbila, zaušaka, rubele, oboljenja izazvanih virusom influence tip B i oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije.

Šefica Kancelarije SZO za Srbiji Žofia Pustai naglasila je da vakcine na godišnjem nivou spasu dva do tri miliona života i one su deo razvojnih ciljeva bez kojih nema daljeg razvoja. Ona je ukazala da Srbija nije jedina zemlja koja ima problem sa morbilama - malim boginjama i da taj problem imaju Ukrajina, Rumunija, Francuska, Italija, Grčka.

"Ono što je važno da su vakcine bezbedne, da su lako dostupne i da svaka treba da igru ulogu u društvu kako bi se povećao obuhvat vakcinisanih", pojasnila je Pustai.

Cilj sistematske obavezne imunizacije je dostići i održati 95 odsto i viši obuhvat na nivou celokupne populacije dece.

U 2017. godini u Evropskom regionu SZO, u epidemiji morbila prijavljeno je 21.315 obolelih, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu. (Večernje novosti)