Syndication

26.04.2018. - Petak, 26. april 1986. godine. Prelep prolećni dan za 46.000 stanovnika ukrajinskog grada Pripjat čiji građani, zajedno sa ostatkom sveta, nisu mogli ni da sumnjaju da će noć koja je pred njima promeniti njihove živote i njihova sećanja zauvek.

Na severu Ukrajine, pri granici sa Belorusijom, samo tri kilometra od grada Pripjat nalazila se nuklearna elektrana Vladimir Ilić Lenjin, koja je zapošljavala oko 7.000 ljudi, od kojih se te noći, 26. aprila 1986. godine, 176 radnika spremalo da izvede određeni test koji je trebalo da doprinese uštedi energije. Jedan sat i 23 minuta posle ponoći test je počeo, ali posle samo nekoliko minuta dogodila se ogromna eksplozija koja je kasnije zabeležena u svetsku istoriju i svi je danas pamtimo kao najveću nuklearnu katastrofu svih vremena. 

Svet se posle toga promenio. Svi su strahovali od radijacije i poznatih mutacija koje ona izaziva dug niz godina posle eksplozije. Ali šta zaista znamo o Černobilskoj katastrofi? Mi smo odlučili da Vam predstavmo 20 zanimljivih, ali neverovatnih činjenica o Černobilu i životu posle njega.

1. Tokom topljenja jezgra nuklearnog reaktora, tri volontera su skočila u “radioaktivni bazen” kako bi otvorili cev kroz koju su mogla da isteku radioaktivne supstance.

2. Oni su preminuli odmah, ali su sprečili još jednu eksploziju koja je mogla da bude 10 puta veća i jača nego ona kada je Amerika bacila nuklearnu bombu na Hirošimu!

3. Nivo radijacije je bio toliko veliki da su preminule morali da stavljaju u olovne kovčege.

4. Oni koji su radili na čišćenju i sprečavanju još veće katastrofe mogli su da rade bezbedno samo 40 sekundi, čak i u specijalnim odelima protiv zračenja.

5. Posle prve eksplozije, Gajgerov brojač (tip detektora koji meri jonizujuće čestice) je u kontrolnoj sobi pokazao broj 3.63 – bezbedan nivo radijacije.

6. Međutim, brojač je bio dizajniran tako da je 3.63 ujedno i najveća vrednost. Pravo očitavanje je bilo 15.000!

7. Projekat “skloništa” koji je napravljen da pokrije i zaštiti nuklearnu elektranu košta dve milijarde dolara – 29 000 tona čeličnih, olovnih i raznih drugih struktura. 

8. Sklonište, koje je u planu da se radi u narednim godinama, će biti veće od Kipa slobode u Njujorku!

9. Sećate se grada Pripjata, koji je udaljen samo tri kilometra od Černobila? Stanovnicima grada nije rečeno o kakvoj je katastrofi reč čak puna dva dana od prve eksplozije.

10. Da nekako i razumemo što im nisu saopštili. Zbog panike i plana šta treba uraditi, ali ostatak sveta je o katastrofi saznao tek kada su detektori za radijaciju počeli da “luduju” u Švedskoj.

11. Radijacija je bila toliko jaka da su oči vatrogasaca koji su bili na licu mesta promenile boju iz braon u plavu!

12. Narodu je rečeno da treba da piju vodku, više nego uobičajeno, u nadi da će smanjiti šanse od nastanka raka (kancera) tiroidne žlezde (masovno ga je imalo stanovištvo koje je živelo u okolnim gradovima i zemljama).

13. Zona od skoro 500 kilometara kvadratnih oko elektrane je sada utočište mnogih divljih životinja. 

14. Zanimljivo je da su vukovi, lisice i još neke ugrožene vrste prebegle tamo da žive kako bi bile nepristupačne lovcima.

15. Na mestu eksplozije pronađene su posebne vrste pečuraka koje žive tako što se hrane radioaktivnim otpadom!

16. Zanimljivo je da su one pronađene na zidovima reaktora i da razlažu ozračene čestice u energiju.

17. Ako želite da budete na mestu događaja i pogledate sami “crnu tačku sveta”, možete da zakažete turu preko interneta za samo 250 (američkih) dolara.

18. Ovo čitanje je sasvim bezbedno, za bezbednost ture nas nemojte držati za reč. Ono što će Vam pomoći oko shvatanja mera bezbednosti je to što je direktor elektrane rekao da područje oko nuklearke i grada Pripjata neće biti naseljivo bar još narednih 20.000 godina!

19. Vojska je, koristeći specifične instrumente i artiljerijske granate ispunjene srebrnim jodidama, stvorila veštačke kišne oblake iznad tog područja.

20. I poslednja zanimljiva činjenica je da je ta kiša stvorena sa namerom da spere radioaktivne čestice koje su lebdele u vazduhu, i “spusti” ih na zemlju kako ne bi nastavile da se kreću ka drugim gradovima i ostatku sveta. (Portal Mladi)