Syndication

13.09.2018. - Politika -  Dođete u supermarket, pronađete probiotike na policama i odmah pomislite da će vam pomoći... Iskreno, to je potpuno pogrešno razmišljanje! Probiotici će u budućnosti morati da budu prilagođeni potrebama pojedinih pacijenata. Pogrešno je očekivati da oni imaju isti efekat kod svake osobe – izjavio je pre nekoliko dana za Bi-Bi-Si doktor Eran Elinav sa izraelskog naučnog Instituta „Vajsman”.On je na slikovit način obrazložio najnoviju detaljnu studiju prema kojoj je hrana koja sadrži takozvane dobre bakterije, poznatije kao probiotici, potpuno beskorisna za većinu populacije, prenose britanski mediji.U Britaniji se godišnje na proizvode sa probiotskim kulturama potroši oko 750 miliona funti pa je ova vest izazvala veliko interesovanje građana.Međutim, najnovija studija ovog instituta iz Izraela, kako se navodi i  jedna od najdetaljnijih do sada, upravo pokazuje šta se događa s telom posle upotrebe probiotika. I rezultat je poprilično iznenađujući za širu javnost– probiotici nisu loši za creva, ali nemaju skoro nikakav učinak na ostatak tela.Grupa stručnjaka s Vajsmanovog instituta napravila je koktel od probiotika koji se sastojao od 11 dobrih bakterija. Mesec dana taj koktel konzumiralo je 25 potpuno zdravih dobrovoljaca. Njih su potom uspavali i hirurški im uzeli uzorke s više mesta u želucu i crevima. Naime, naučnike je najviše zanimalo gde su se bakterije uspešno kolonizovale i da li su dovele do bilo kakvih promena u aktivnosti creva.Rezultati koji su objavljeni u časopisu „Sel” pokazuju da su dobre bakterije u polovini slučajeva ušle u organizam kroz usta i izašle na drugu stranu. One koje su se nakratko zadržale u organizmu vrlo brzo su bile „pregažene” od već postojećih mikroorganizama.Istraživački tim takođe je proučavao i uticaj probiotika posle uzimanja antibiotika, koji uništavaju i dobre i loše bakterije.Eksperiment je urađen na 46 osoba i pokazao je određeno kašnjenje u ponovnom stvaranju zdravih bakterija u ljudskom organizmu.– Suprotno uverenju da su probiotici potpuno bezopasni, naši rezultati otkrivaju da istovremeno uzimanje probiotika i antibiotika može ostaviti dugoročne posledice na organizam – rekao je Elinav.Dr Ivan Stanković, profesor Farmaceutskog fakulteta i predsednik Saveta za bezbednost hrane, kaže za „Politiku” da na listi EFSA ( Evropska agencija za bezbednost hrane) ne postoji nijedna odobrena zdravstvena izjava za probiotike i da oni ni ne mogu da se reklamiraju kao probiotici.Zdravstvene izjave inače moraju naučno da budu potkrepljene dokazima da neka hranjiva materija utiče na rast, razvoj i funkcionisanje organizma, psihološke funkcije, mršavljenje, kontrolisanje telesne težine…– Proizvođači mogu da ih deklarišu, recimo, kao korisne prijateljske bakterije – dodaje Stanković i kaže da je u julu ove godine usvojen Zakon o zdravstvenim izjavama i da postoji rok od 18 meseci za prilagođavanje, posle čega proizvodi koji se nude na tržištu neće moći da se zovu probiotici. Na pitanje da li postoji otpor farmaceutskih kuća, naš sagovornik kaže da nije upoznat ali i da svakako treba razgraničiti da postoje probiotici kao lekovi i probiotici kao sastojci hrane.– Lekovi su posebni sojevi koji imaju tačno određeno doziranje koji su se pokazali kao korisni posle uzimanja antibiotika za oporavak mikroflore. Zbog toga ne treba generalizovati, jer neki od njih su korisni, a neki nemaju ništa ili mogu da budu štetni – ističe Stanković.U Srbiji probiotike kao dodatke ishrani nije moguće kupiti u supermarketu, ali u radnjama je sve više proizvoda sa probiotskim kulturama. Ali za njih nije potreban recept i građani su često u nedoumici šta da odaberu, budući da ih lekari obavezno preporučuju uz antibiotike a često i kao „delotvoran lek” za stomačne tegobe kod odraslih i dece. Prema našem istraživanju, na tržištu ih je previše i cene se drastično razlikuju. Registrovano je više od 90 različitih probiotika ( po ceni od 300 do 1.700 dinara)  pa je prosečnom kupcu teško da odluči koji od preparata je najbolji za njegovo zdravstveno stanje. Stav lekara je da nisu svi probiotici isti, da su za donošenje odluke ključni naučni dokazi. A pacijentima se preporučuje da u skladu sa vrstom tegoba biraju one „sa dokazanim dejstvom”.