Syndication

12.04.2018. – Politika - Sektor telekomunikacija u svetskom BDP-u učestvuje s udelom od 4,4 odsto i iznosom od 3.300 milijardi dolaraobilni telefon proslavio je 45. rođendan. Trećeg aprila 1973. godine kompanija „Motorola” je svetu predstavila prvi ručnoprenosivi telefon – „motorola dajnatek 8300” i pokazala način na koji radi. Prošle godine taj prapotopski mobilni telefon britanski TV program „Gedžet šou” proglasio je za najveći pronalazak svih vremena.

 

„Kada sam prvi put uzeo prototip u ruke imao sam osećaj da budućnost leži ispred mene”, rekao je Martin Kuper, američki inženjer kompanije „Motorola” i začetnik mobilne revolucije.Kuper je uspeo pre 45 godina da privuče pažnju svih novinara svojim neobičnim pristupom. Prvi mobilni telefon predstavio je šetajući ga centrom Menhetna, umesto da to učini u zatvorenoj prostoriji. Ne znajući da li će taj uređaj uopšte da radi, on je pozvao broj svog glavnog suparnika, Džoela Engela iz kompanije „AT end T”. Martin Kuper kaže kako je Džoel zanemeo i ostao bez teksta kada je čuo reči: „Džoele, zovem te s mobilnog telefona, stvarnog, ručnoprenosivog mobilnog telefona.” Tišina s druge strane linije bila je potvrda ogromnog uspeha i važnosti ovog pronalaska, kojim je nadalje obeležena ova epoha. Doduše, telefon težak jedan kilogram, dug skoro 30 centimetara, bez displeja i s baterijom koja je trajala pola sata! Upravo takav je bio prvi mobilni! Prilikom telefoniranja zaklanjao je pola glave sagovornika, ali to tada nikome nije izgledalo neobično jer je „DynaTAC” bio revolucionarni, nezamislivo napredan uređaj tog doba.Model „DynaTAC” nikada nije ušao u serijsku proizvodnju jer je bio isuviše napredan i skup za tadašnje vreme, ali je bio odličan temelj za razvoj sledećeg modela, koji je napravljen u nekoliko stotina primeraka.Prvi sledeći model bio je „DynaTAC 8000h”, koji je imao memoriju za 30 poziva, digitronski displej i prema današnjem kursu koštao je oko 10.000 dolara. Cena prvog „DynaTAC” modela nikada nije objavljena, a samo na razvoju mobilnog uređaja radilo se oko dve godine.Danas su mobilni telefoni toliko unapređeni da u manje od 100 grama nude karakteristike poput surfovanja internetom, gledanja televizije, slušanja muzike, igranja igara, slanja i prijema poruka, ali i vođenja posla i obavljanja konferencijskih poziva s više sagovornika istovremeno.Činjenica je nedvosmislena, da su mobilni telefoni obeležili prethodnih par decenija kao jedan od najkorisnijih uređaja koji se pojavio na tržištu.Kompanije su tehnološki već pronašle način da u telefon uvale šta god požele. Tako da su tržište dozirale ubacivanjem novih stavki i rešenja kako bi svaku pa i najmanju inovaciju mogle da naplate. Pojavio se „ajfon”, prvi potpuno funkcionalni serijski telefon s onim što danas zovemo tač-skrin. Amerikanci su se tukli ispred supermarketa da bi se još više kreditno zadužili kupujući svoj prvi „ajfon”. Stiv Džobs je odjednom uradio ono što je „Nokija” taktički radila godinama. Upakovao je svu moguću inovativnost i kreativnost u jedan telefon. Danas je čudo kad neko nema mobilni telefon i neretko je takav označen kao čudak, a još se sećamo vremena kada je bilo čudo što neko ima mobilni telefon i neretko je bio deklarisan kao folirant ili kriminalac.S rastom stanovništva u Aziji, a posebno u Indiji, broj korisnika mobilnih telefona, koji je pre dve godine iznosio 4,8 milijardi ljudi, trebalo bi da dostigne preko šest milijardi do 2020. godine, gotovo kolika je svetska populacija, prenosi agencija AFP.Azija će u ukupnom rastu broja korisnika učestvovati s gotovo polovinom, pri čemu će samo Indija dobiti oko 310 miliona novih pretplatnika u naredne tri godine. Studije pokazuju trend većeg korišćenja mobilnih širokopojasnih mreža i pametnih telefona, ističući rastući doprinos mobilne industrije ekonomskoj aktivnosti i društvenom razvoju. Mats Grenrid, generalni direktor Svetske organizacije mobilnih mreža (GSMA), naveo je da su u globalne mreže investirane hiljade milijardi dolara od 2010. godine.Sektor telekomunikacija je prošle godine, kako je rekao, imao udeo od 4,4 odsto u svetskom bruto proizvodu (BDP) u iznosu od 3.300 milijardi dolara, a predviđa se da će do 2020. taj udeo porasti na 4,9 posto, što je ekvivalentno ekonomskoj vrednosti 4.200 milijardi dolara. U mobilnom ekosistemu prošle godine radilo 28,5 miliona ljudi, direktno ili indirektno, a ta brojka će, kako se procenjuje, porasti na 30,9 miliona do 2020. Doprinos tog sektora u poreskim prihodima iznosiće 500 milijardi dolara do 2020. godine, u odnosu na 450 milijardi dolara prošle godine.

 

Procenjuje se da će operateri investirati još 700 milijardi dolara do 2020, kada će povezivanje na 5G mrežu omogućiti još brži prenos podataka. Uoči puštanja 5G mreže, za koju se predviđa da će omogućiti pretplatnicima da skinu film u punom HD formatu za manje od jedne sekunde, 4G mreža postaje ustaljeni standard, s predviđenim rastom tržišne penetracije sa sadašnjih 21 posto na 41 procenat do 2020. Iz GSMA su naveli da je prošle godine zabeleženo pokretanje 580 4G mreža u 188 zemalja koje pokrivaju 60 odsto svetske populacije. Organizacija dodaje da 55 posto ukupnih konekcija sada radi na širokopojasnim mobilnim mrežama (3G / 4G), a prognozira se da će taj udeo iznositi gotovo tri četvrtine konekcija do 2020. godine, prenosi agencija AFP.

Autor: Ozren Milanović